Iz vlastitog liturgijskog kalendara Požeške biskupije
Sv. Šimun i Juda Tadej, Apostoli
Blagdan
Čitanja: Ef 2, 19-22; Ps 18, 2-3. 4-5; Lk 6, 12-19.
Evanđelje dana (Lk 6, 12-19)
“Između njih izabra dvanaestoricu, koje prozva apostolima.”
U one dane iziđe Isus na goru da se pomoli. I provede noć moleći se Bogu. Kad se razdanilo, dozva k sebi učenike te između njih izabra dvanaestoricu, koje prozva apostolima: Šimuna, koga prozva Petrom, i Andriju, brata njegova, i Jakova, i Ivana, i Filipa, i Bartolomeja, i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejeva, i Šimuna zvanoga Revnitelj, i Judu Jakovljeva, i Judu Iškariotskoga, koji posta izdajica.
Isus siđe s njima i zaustavi se na ravnu. I silno mnoštvo njegovih učenika i silno mnoštvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, iz primorja tirskog i sidonskog nagrnuše da ga slušaju i da ozdrave od svojih bolesti. I koje su mučili nečisti dusi, ozdravljahu. Sve je to mnoštvo tražilo da ga se dotakne jer je snaga izlazila iz njega i sve ozdravljala.
Razmišljanje
Ovo je „recept“, rješenje, za mnoge nedaće, a naročito one s duhovnog područja. Noć provedena u molitvi trebala bi prethoditi svim važnijim životnim odlukama. Već smo više takvih životnih odluka donijeli, no je li im prethodila noć bdjenja, noć molitve? Ovdje nije riječ o zajedničkom noćnom bdjenju, pjevanju, često u priči provedenom vremenu, nego baš o mojoj, osobnoj noći provedenoj u molitvi. Koliko je životnih odluka doneseno bez sabranosti, bez razmišljanja i bez razgovora s Bogom? No kada u životu stvari krenu nizbrdo, onda krivca ne tražimo u sebi, nego van sebe. Kriv je Bog, kriva je Crkva jer: mi je naredila da se vjenčam!; rekli su mi da se zaredim! … Svatko bi trebao barem jedanput u životu provesti noć u molitvi, tišini, tami, sabranosti, bez rastresenosti, u Božjoj blizini. Ł. T.
(preuzeto iz knjige Živa Riječ 2022. u izdanju Misionara Krvi Kristove)
