Iz vlastitog liturgijskog kalendara Požeške biskupije
VAZMENI PETAK
Vazmena osmina
Čitanja: Dj 4, 1-12; Ps 117, 1-2 i 4. 22-24. 25-27a; Iv 21, 1-14.
Evanđelje dana (Iv 21, 1-14)
„Isus pristupi, uze kruh i dade im, a tako i ribu.“
U ono vrijeme: Isus se ponovno očitova učenicima na Tiberijadskome moru. Očitova se ovako: Bijahu zajedno Šimun Petar, Toma zvani Blizanac, Natanael iz Kane Galilejske, zatim Zebedejevi i još druga dva njegova učenika. Kaže im Šimun Petar: »Idem ribariti.« Rekoše: »Idemo i mi s tobom.« Izađoše i uđoše u lađu, ali te noći ne uloviše ništa.
Kad je već svanulo, stade Isus na kraju, ali učenici nisu znali da je to Isus. Kaže im Isus: »Dječice, imate li što za prismok?« Odgovoriše mu: »Nemamo«. A on im reče: »Bacite mrežu na desnu stranu lađe i naći ćete.« Baciše oni i više je ne mogoše izvući od mnoštva ribe. Tada onaj učenik kojega je Isus ljubio kaže Petru: »Gospodin je!« Kad je Šimun Petar čuo da je to Gospodin, pripaše si gornju haljinu, jer bijaše gol, te se baci u more. Ostali učenici dođoše s lađicom vukući mrežu s ribom jer ne bijahu daleko od kraja, samo kojih dvjesta lakata.
Kad iziđu na kraj, ugledaju pripravljenu žeravicu i na njoj pristavljenu ribu i kruh. Kaže im Isus: »Donesite riba što ih sada uloviste.« Nato se Šimun Petar popne i izvuče na kraj mrežu punu velikih riba, sto pedeset i tri. I premda ih je bilo toliko, mreža se ne raskinu. Kaže im Isus: »Hajde, doručkujte!« I nitko se od učenika ne usudi upitati ga: »Tko si ti?« Znali su da je Gospodin. Isus pristupi, uze kruh i dade im, a tako i ribu.
To se već treći put očitova Isus učenicima pošto uskrsnu od mrtvih.
Razmišljanje
- Zamislit ću sebe među apostolima koji ribare. Nekoliko njih nedostaje (r. 2). Vidjet ću njihovu izgubljenost. Sjećanje na Isusovu muku i smrt još je jako živo u njima. U tim trenutcima su ga napustili. Potrebno im je Uskrsnuće.
- Što mogu reći za svoje proživljavanje Vazmene Noći? Kako sam proživio iščekivanje Uskrsloga? Postoji li nešto što me ometa u uskrsnoj radosti?
- Promatrat ću učenike koji se čitavu noć muče oko ulova. Njihove mreže su prazne (r. 3). Prazna je i njihova lađa: u njoj nema Isusa. Bez Njega im ništa ne uspijeva. Vidjet ću njihovu bespomoćnost.
- Prisjetit ću se svojih neuspjelih „ribarenja”, tamnih noći kada mi ništa nije išlo od ruke. Kako sam proživljavao svoje poraze? Sjećam li se trenutaka bespomoćnosti u kojima sam čeznuo za Isusom?
- Promatrat ću Isusa koji stoji na obali. Praskozorje je (r. 4). Kontemplirat ću Njegov pogled i mir. Pozorno ću slušati riječi koje izgovara. Osobno mi se obraća: „Dijete, imaš li što za jesti?” (r. 5) Porazgovarat ću s Isusom o svojim najvećim željama i gladi.
- Gledat ću začuđene apostole, mrežu punu riba i Ivana koji prepoznaje Isusa: Gospodin je! (rr. 6-7) Hranit ću se njihovim doživljajima. Stanje njihova duha se mijenja u trenutku kada se susreću sa Živim Isusom.
- Poput Petra bacit ću se „u vodu”. Potrčat ću prema Isusu. Čeka me s doručkom (rr. 7-14). Priznat ću Mu svoju vjeru i ljubav. Bit ću u Njegovoj nazočnosti i ponavljati: Gospodin je!
(preuzeto iz knjige Živjeti Evanđelje u izdanju Misionara Krvi Kristove)
